NEPOZNATA „STVAR“

I hodaš, hodaš tako

Iz dana u dan

Kraj neke „stvari“

I ne vidiš je,

A onda staneš

I lecneš se

Kad nema je više.

I znadeš da je

Bila tu,

Tu pokraj tebe

I slutio se možda

Da se „njiše“,

Al, da l je bila

Papir il trava....

Ne znaš,

Jer nema je više.

I stojiš tako nijem

I gledaš

I tužan počinješ biti,

Jer tu „stvarčicu“

Odjednom tako blisku

Nisi uspio ni vidjeti.

                                     Anica Bukovec